Silabus


Ciljevi predmeta

  • Upoznavanje studenata sa matematičkim osnovama računarske tehnike i ukazivanje na značaj primene binarnog brojnog sistema kao najprimerenijeg mogućnostima savremene elektronske tehnologije.
  • Upoznavanje studenata sa standardnim modulaima kao gradivnim elementima komponenata računara.
  • Upoznavanje studenata sa pojmovima arhitektura i organizacija računara.
  • Detaljno proučavanje osnovnih atributa arhitekture i organizacije racunara.

 

Plan predmeta po nedeljama

I -    Pozicioni brojni sistemi: binarni i heksadecimalni. Konverzije brojeva. Aritmetičke operacije nad binarnim brojevima.

II -   Predstavljanje podataka u računaru: označeni celi brojevi, realni brojevi i podaci znakovnog tipa. 

       Aritmetičke operacije nad binarnim brojevima zapisanim u komplementu dvojke.

III -  Logička kola i logičke operacije. Predstavljanje logičkih funkcija: kombinacione tablice, algebarski oblik i Karnoove karte.

IV -  Realizacija logičkih funkcija pomoću prekidačkih mreža. Minimizacija logičkih funkcija.

V -  Logičke mreže: koderi, dekoderi, multiplekseri, demultiplekseri, sabirači, ALU, registri, brojači i memorije.

VI -  Kolokvijum I.

VII - .Komponenre računara: procesor, memorija, U/I uređaji i magistrala.

VIII - Mehanizmi za efikasniji rad računara: pipeline mehanizam, DMA mehanizam i mejanizam prekida.

IX -  Pojam arhitekture i organizacije računara. Formati instrukcija. Procesorski registri: interni i adresibilni.

X -  Načini adresiranja: neposredno adresiranje, direktno adresiranje, indirektno adresiranje, adresiranja sa pomerajem.

XI - Instrukcijski set:aritmetičke, logičke, pomeračke instrukcije, instrukcije prenosa i instrukcije skoka. Programiranje na nižem nivou: mašinski i asemblerski jezik.

XII - Kolokvijum II.

XIII - Memorijski sistem: keš memorija.

XIV - Memorijski sistem: operativna i virtuelna memorija.

XV - Ulazni/izlazni sistem. Magistrala:vrste magistrala i tehnike arbitracije.

 

Pravila polaganja ispita

  • Oba kolokvijuma se polažu na računaru u vidu testova od po 30 pitanja. Na svakom kolokvijumu se može osvojiti do 30 poena. U ispitnim rokovima se polazu I II deo ispita koji odgovaraju I i II kolokvijumu.
  • Završni ispit se polaže u ispitnom roku na računaru u vidu testa od 15 pitanja i donosi najviše 30 poena.
  • Gradivo za pojedine delove ispita odgovara rasporedu datom u sekciji Predavanja na stranici predmeta. Za pripremanje ispita koristi se udžbenik koji u potpunosti prati nastavne jedinice.
  • Preostalih 10 poena za prisutnost/aktivnost se dobija prema pravilima koja slede.

     

    Bodovi za prisutnost

    U okviru ispitnih obaveza, predviđeno je 10 poena za prisutnost/aktivnost na predavanjima (5 poena) i vežbama (5 poena). 

    Ovi poeni se mogu ostvariti samo na sledeće načine:

    1. fizičkim prisustvom na predavanjima/vežbama

    2. izradom seminarskog rada do kraja trajanja predavanja (dogovor oko teme sa profesorom)

    3. aktivnim dolaskom na konsultacije i odnosom prema predmetu

    Poeni za prisutnost/aktivnost ne mogu se dobiti na osnovu potvrde o zaposlenju.


    Last modified: Tuesday, 24 September 2019, 3:18 PM